Svaki narod ili podneblje ima svoju tipičnu tradiciju, kulturu i veru. Dakle, sve što čini kult ili "pečat" jedne civilizacije, predstavlja i znak prepoznavanja ili razlikovanja - određene kulture ili naroda.
Mesec - u kontekstu različitih kultura ima drugačiji naziv, zatim uvek ima specifično značenje i simbolizuje određenu pojavu ili događaje. O Mesecu postoje čuvena predanja i legende.
U mnogim kulturama je uvreženo verovanje, da je Mesec - Sunčeva žena i kraljica noći.
Rimska boginja Luna je boginja Meseca i žena boga Sunca, možda je samo aspekt drugih boginja, a možda je boginja za sebe "dvo-roga kraljica zvezda", koju su Rimljani u svoj panteon bogova uvezli od Sabinjana u staroj Grčkoj ona se zvala Selena.
Grčka boginja Meseca, kćer titana Hiperiona i titanke Teje, Helijeva i Eojina sestra.
Prelepa Boginja Selena se svako veče kupala u Okeanu, potom je oblačila svetlucavu haljinu i svojim nebeskim blistavim kočijama putovala u ljubavnu posetu svome dragom Endimonu. Svemoćni Zevs je Endimona kaznio i osudio na večni san, a Selena ga je svake noći budila svojim nežnim poljupcima. Njihovi ljubavni susreti trajali su samo noću ili do jutarnjeg svitanja i zbog toga su mesečevi - Selenini zraci tako blistavi i očaravajući.
Selenu je voleo Pan (Grčki bog stada i pastira). O njenoj velikoj ljubavi prema lepom Endimionu, kao i o njihovim kćerkama, postoji posebna legenda. Endimion je, po grčkoj mitologiji, bio pastir iz pećine Latma u Kariji. Lep mladić, sin Zevsa i nimfe Kalike, bio je ljubimac Selene, boginje Meseca. Po legendi, Selena je umolila Zevsa da Endimionu da večnu mladost. Zevs je to učinio ali ga je ujedno na gori Latmos u Kariju uspavao u večni san. Svake noći je Selena silazila ka njemu da ga poljubi.
Kad svoje lepo telo okupa u Okeanu i obuče sjajne haljine, Selena upreže konje i vozi se kočijama po zvezdanom nebu, a sa njene besmrtne glave razliva se svetlost po celom svetu. Ta beloruka boginja, divnih pletenica, rodila je Zevsu kćer Pandeju.
Ovaj motiv je inspirisao mnoge umetnike, posebno u baroku i klasicizmu. Endimionov san je naziv za večni san.
Neki kažu da je Selena bila supruga ili ljubavnica boga Helija.
Pisac Džozef Konrad jednom prilikom je izjavio:"Ima nečeg uznemirujućeg i mističnog u posmatranju Meseca. Ako duže posmatrate Mesec ili njegovu svetlost - ta magična lepota, svetlost i mesečina će Vas uznemiriti ili opčiniti - probuditi u Vama fascinantan osećaj".
U klasično doba Mesec su poštovali samo varvari. Tek kasnije, u vreme religioznog sinkretizma, Selena je poštovana kao božanstvo i izjednačena je sa Hekatom, Artemidom ili Izidom. Samo u narodnom verovanju ona je rano povezana sa plodnošću ljudi i životinja, kao i sa magijom i raznim bolestima, na prvom mestu sa epilepsijom.
U rimskoj religiji Selena je poistovećena sa Lunom.
Grčki pesnik Teokrit (III vek) je napisao da se Boginja Selena zaljubila u mladića Endimiona, spustila se s neba i poljubila ga, poslavši ga tako u besmrtni i večni san, da bi mogla da ga posećuje svake noći do večnosti.
Kada nastupi opadajuća faza Meseca, Selena ga prepušta boginji Hekati. Hekata, po poreklu tračanska boginja, poštovana je u antici kao Boginja Meseca, veštica, raskrsnica, noći i duhova. Mnogima je u antici delovala strašno, pa su je nazivali Bezimena. Drugi njeni nazivi su: Moćna na Nebu, Zemlja i Okean, Majka čarolija, Ona koja može da promeni tokove, Zaštitnica tri puta i Mračna. Ona zapravo spada u red malobrojnih Titana i Titanki koji su pristali uz Zevsa u odsutnoj borbi za Nebeski presto. Pomogla je i boginji Demetri da pronađe svoju kćerku Persefonu, tako što joj je bakljama osvetljavala put u noći. Njen simbol je baklja kojom ona osvetlajava put u nesvesno i otkriva njegove tajne.
Zapazivši da Hekate oličava osnovne karakteristike opadajućeg Meseca, njeni moderni sledbenici je obično tada i prizivaju kako bi oterali zle duhove, otklonili loše navike ili razgovarali sa mrtvima. Praktičari nekromantije su nekada davno krišom palili mešani prah pelena i sandalovine iznad groba preminulog sa kojim su hteli da komuniciraju. Duh bi se onda pojavio unutar ritualno nacrtanog trougla na zemlji. Neki moderni pagani stavljaju kazan na napuštenom raskršću i na sledeći način prizivaju Hekatu da im pomogne u prizivanju duhova: “Snagom boginje Hekate, ja te umrla dušo pozivam da mi dođeš. Čuj me, duše, probudi se iz odmora i manifestuj se u ljudskoj formi”!
Hekate se danas priziva kako bi se ostvarili i neki drugi planovi i to ne samo za vreme opadajućeg Meseca. Priziva se, na primer, radi postizanja pravde. Neki je prizivaju na prvu pojavu mladog Meseca, ukoliko im je potreban uvid u nešto novo ili za vreme punog Meseca ako im je potrebna njena zaštita. Hekate se obično povezuje sa: zvezdanim safirom, biserom, mesečevim kamenom, tisom, čempresom, makom, lešnikom, hrastom, kamforom, lukom, alojom, psima, konjima i crnim mačkama. Hekatine omiljene boje su srebrna i crna.
Krouli ističe da se ni jedan istinski obred veštica ne može ostvariti bez upotrebe magične formule ALIM. Krouli napominje da je to formula za Jesod i veštica koje su pod zaštitom Hekate. Njome su, takođe, predstavljena četiri elementa, a prema hebrejskoj gematriji zbir njenih slova je broj 81 (8+1=9).
Postepeno se od osamdesetih godina XX veka obnavlja i kult sumerskog boga Meseca Nane (Nanna). Njegovi sledbenici tvrde da Nana pomaže u njihovom podizanju prema Bogu, a da je njegov stepenik na lestvicama svetlosti srebrne boje.
Izida je bila kćer Nuta (Nebo) i Gab (Zemlja). Imala je sestru Neftidu i dva brata, Ozirisa i Seta. Brat Oziris je bio i njen suprug. Kad je boga Ra ( Bog sunca) ujela zmija, ona je uspela da ga izleči i tako saznala njegovo ime. Zbog toga je od njega dobila moć jednaku njegovoj, i postala je "božanstvena čarobnica".
Ljubomoran na svog Brata Ozirisa, Set ga je ubio i rasparčao na delove. Izida, koja je mnogo volela svog muža, uspela je da prikupi delove njegovog tela (sem polnog organa kog su pojeli krokodili) i izvede sve pogrebne ceremonije. Zbog svoje žalosti prema mrtvom suprugu, zajedno sa svojom sestrom je postala božanstvena boginja koja oplakuje mrtve.
Svoje čarobne moći je koristila da bi lečila bolesne, pomagala porodiljama, delila dobrotu ljudima, bila primer ljubazne supruge i brižne majke pa je zbog toga bila omiljena u narodu.
Imala je jednog sina, Horusa, koji je osvetio smrt svog oca, pa je zbog toga bio prvi vladar objedinjenog Egipta.
Zbog toga je boginja Izida je prikazivana kako umesto sina Horusa, u rukama drži faraone.
Sve njoj pripisane karakteristike, hrišćani su kasnije preuzeli i preneli na devicu Mariju. Smatra se da su slike kako Izida doji malog Horusa bile motiv za ikone device Marije sa Isusom u naručju.
Hram posvećen Isis nalazi se na ostrvu Fila, blizu prve katarakte. Nju duboko poštuju širom celog Egipta.
Isis je jedna od najranijih i najvažnijih boginja drevnog Egipta. Njen kult nije ugašen sa drugim egipatskim bogovima, ali je bilo prigrljeno od strane Grka i Rimljana, njeno obožavanje se održalo do današnjih dana.
Poštovana je od Egipćana kao velika boginja-majka i predstavlja materinski duh u svojoj najintimnijoj formi. Često je viđana kako doji mladog Horusa. U Ozirisovoj legendi ona je viđena kao savesna supruga, žalosna udovica i kao zaštitnik mrtvih.
Kao boginja sa krilima može predstavljati vetar. U legendi o Ozirisu ima upućivanja da Isis cvili i jeca kao vetar. Takođe je stalno u putovanju gore i dole zemljom u potrazi za njenim izgubljenim mužem. Po nalaženju Ozirisovog tela, ona uzima oblik jedne od najbržih ptica, sokola. Lepršajući iznad njegovog mrtvog tela ona cvili i jeca. Ona vraća Ozirisu život lepršanjem njenih krila i puneći njegova usta i nos vazduhom.
Isis je bila velika čarobnica, boginja magije. Zajedno sa Totom, naučila je čovečanstvo tajnama medicine. Ona je balsamovala i čuvala Ozirisa. Često je predstavljena u podnožju mrtvačkog kovčega sa dugim raširenim krilima da zaštiti pokojnike.
Često je viđamo sa rogovima i solarnim diskom na njenoj glavi. Ponekad je naslikana sa krilima, važno je reći da je ona jedna od samo nekoliko božanstava sa krilima u drevnoj egipatskoj mitologiji.
Po nekim legendama ona je prva Adamova žena. Lilit simbolizuje mrak, tamu, prapočetak, strast, požudu, razornu snagu, seksualni i rušilački - destruktivan nagon.
U astrologiji, Lilit se smatra za drugi tamni Zemljin satelit koji se kreće na udaljenijoj orbiti od Meseca. Prema tome, možemo je zamisliti kao nevidljiv Mesec (upravo zbog toga je nazivaju Crni Mesec).
Lilit je bila prva Adamova žena, koja je njemu bila ravnopravna, jer su oboje od zemlje napravljeni. Lilit je želela da ima ista prava kao i Adam i zbog toga je bila odbačena. Adam je sebi od svog rebra stvorio drugu ženu – Evu. Lilit je odbačena, neprihvaćena žena i simbolizuje žensku strast i upravlja ženskim seksualnim nagonima. Ona predstavlja suprotnost prirodi Meseca, pa joj nedostaje majčinski instikt i nema osećanja za porodicu i dom. Pošto je Lilit odbačena žena, njena potreba je da pobedi da se sveti i povredi Evu, bivajući ljubavnica njenom mužu. U odnosima Lilit opisuje ljubavnice i afere, seksualne nastranosti, želju za osvetom i predstavlja rušenje porodičnog doma.
Dok Mesec predstavlja naše vidljive emocije kojih smo svesni, nasuprot tome, Lilit predstavlja potisnute emocije kojih nismo svesni, jer se retko pojavljuje na površini. Kada se pojave u našoj svesti tada je njena energija ogromna i dominira našim ponašanjem. Ona nam nudi nešto što ne prepoznajemo kao svoje i čega se stidimo. Kada se pojavi na površinu i kada postane vidljiva ona je opčinjenost i vrhunsko ushićenje.
Lilit je važna u natalnoj astrologiji i njena pozicija govori o onome što je najdublje skriveno u podsvesti osobe. Ona opisuje naša instiktivna ponašanja, našu seksualnost, naš egoizam i potrebu za destrukcijom. Prema tome u samoj psihi žene može trajati sukob između Eve i Lilit. Eva ima potrebu za stvaranjem porodice, doma, kućne atmosfere, zavisna je i ima potrebu za ljubavlju i odobravanjem od strane muža. Dok je Lilit snažna, neosvojiva, slobodna, strasna i odbija da bude sputana i okovana. Zato i muškarci ulaze u brak sa Evom koja je arheotipsupruge – majke, a potajno žude za Lilit koju biraju za ljubavnicu.
Lilit obiđe ceo Zodijak za osam do devet godina. Lilit je srodna znaku Jarca i naročito Škorpiona.
Lilit je važan lik u židovskoj demonologiji. Prvi put spominje se oko 700. pr.n.e. a simbolizuje mračni aspekt Majke Božije. Predstavlja Adamovu prvu ženu koja je, budući da je stvorena na isti način, tražila ravnopravnost sa njim. Kada nije uspela u tome, besno je naputila Eden. Tada se Adam požalio Bogu na njen odlazak, pa je Bog poslao tri anđela (Sanvi, Sasanvi i Semangelaf) da je vrate nazad. Našli su je na obali mora Crvenogi i zapretili su joj da će svakog dana umirati stotinu njene demonske dece (lilim) ukoliko se ne vrati Adamu. Ona je odbila da se vrati, te je Bog prokleo. Otada, Lilit je postala demon koji mrzi čovečanstvo, i ubija decu i zavodi muškarce.
Kasnije je postala ženom Samaela koji je u obliku zmije zaveo Evu. Nakon što je Adam s Evom prognan iz raja, Lilit je još jednom spavala sa njim i tako rodila zloduhe Sedime. Druga njena deca nazvana su Lilini, a imala su ljudsko telo, stražnjicu poput čereka i krila.
U Bibliji se ne spominje izrekom, iako neki naučnici navode pojedine odeljke koji bi se mogli odnositi na nju, međutim za to nema čvrstih potvrda. Češće je zastupljena u postbiblijskoj literaturi, gde se spominje kao demon noći (od hebr. “layil”, noć). Kaže se da Lilit ima telo lepe žene od glave do pupka a od pupka na dole ona je plamena vatra. Iz mitova Sohara-a možemo spoznati da Lilit svoju energiju crpi iz zlovolje, srdžbe i sputanosti meseca.Lilit je mračna, vatrena i pripada noći. Ona je nešto poput odmetničkog instinkta poslanog od Boga da bi u nižim svetovima, odnosno u kontaktu sa čovečanstvom egzistirala. Muškarci je smatraju zavodljivom vešticom Sukkubusom koja donosi smrt i majkom koja davi. Za žene Lilit predstavlja tamnu stranu ličnosti koja je venčana sa đavolom.
Za razliku od svog rođaka Meseca, Lilit ne poznaje nikakvu sentimentalnost i bolećivu emocionalnost. To je obličje ženskog bića, koje se oslobodilo svoje materinske dužnosti i odbija tradicionalnu ulogu majke. Upoznajući Lilit postajemo svesni sami sebe. Lilit predstavlja greh sam po sebi – pod uslovom da se plašimo svoje sopstvene prirode. Moralista u nama najradije bi je ekskomunicirao, ali to je, na svu sreću, nemoguće (i teorijski i praktično). Gde god je ona smeštena u našim horoskopima, nailazimo na određenu nedorečenost, maglovitost, negativnu motivaciju, pa čak i čudnu protivrečnost unutar ličnosti svake individue.
Lilit ukazuje na senke koje padaju na sliku ličnosti vlasnika horoskopa. To su stvari kojih mi nismo svesni, to jest u koje nismo sigurni. Energija ovog “bezdušnog Meseca” usmerena je na produbljenje svesti kroz stradanje, pogrešan izbor, i (čak) izvesnu naivnost u pristupu spoljašnjoj stvarnosti. Samim tim, Lilit je sila dozrevanja na emocionalnom nivou, a protiviti se tom potpuno prirodnom procesu ne samo da je pogrešno, već je i opasno. Lilit i njena snaga mogu da se preobraze, ali samo ako se prethodno prihvate, ispoštuju i zavole.
Lilit predstavlja slobodu. I to ne samo slobodu da se bude čovek, već i slobodu da se bude žena ili muškarac. Lilit je ona osobina žene koja odbija da u jednoj vezi bude sputana. Ona ne želi ravnopravnost i jednakost u smislu identiteta i stapanja, već želi slobodu, želi da se kreće, da se menja i da emancipovane ženu, koja se pred očima sveta čini kao feministkinja. Tako se ovde vidi veza Lilit i sa Uranom. Ona ponekad nagoni na ekstremno ponašanje i fascinira svojom individualnošću. A ipak, Lilit izrazava princip bezličnosti za razliku od Meseca koji je vrlo ličan.
Možda jedini izuzetak - u kontinuitetu je opstajao na evropskom kontinentu sve do XIX veka. Alako je bio bog Meseca, zaštitnik Cigana i vodič njihovih duša posle smrti.
Njegovo izvorno ime je Dundra (Božji sin). Sa neba se najpre spustio na Zemlju da podučava ljude zakonu i da ih štiti, a po završetku posla, uspeo se na Mesec gde je postao Bog i promenio ime u Alako. Cigani su verovali da će se jednog dana Alako vratiti sa Meseca i povesti svoj narod u izgubljenu prapostojbinu. Prikazivali su ga sa perom u desnoj, a mačem u levoj ruci. Jednom godišnje bi se okupljali za vreme punog Meseca, pevali bi pesme u njegovu čast i upućivali mu molitve. Decu su krštavali u ime Hrista i Alaka.
Mesec je Zemljin satelit i nama najbliže nebesko telo (udaljen oko 384.000 km). Mesec istovremeno rotira oko svoje ose i elipsoidnom putanjom kruži oko Zemlje, a kreće se promenljivom brzinom (od oko 1.023 km. u sec.) i suprotno od skazaljke na satu, i nema atmosferu.. Potrebno mu je oko 27,3 dana da obiđe oko Zemlje ili da prođe kroz sva sazvežđa, odnosno kroz ceo Zodijak.
Postoji više teorija o nastanku svemira koje potencijalno objašnjavaju ravoj i nastanak Sunčevog sistema, planeta i različitih nebeskih tela. Međutim, još uvek ne postoje pouzdani dokazi već se na osnovu poslednjih naucnih otkrića i teorija veruje - da je Mesec nastao usled "velikog sudara" Zemlje sa nekim nebeskim telom, pre otprilike 4,6 do 4,7 milijardi godina.
Mesec je tamno telo, ali ukoliko se posmatra sa Zemlje onda onaj deo (površina) koji obasjava Sunce "emituje svetlost". Svakog dana Mesec menja svoj položaj u odnosu na Zemlju i na Sunce, tako da se menja i njegov oblik - to su Mesečeve mene ili faze.
Najčešće se spominju četiri osnovne faze:
(::) - Mladi (novi) Mesec ili mladina. Nastaje iz zatamnjene površine Meseca.
)) - Prva četvrtina - Mesečev srp (Mesec raste).
( ) - Pun Mesec ili uštap. Obasjana je cela površina meseca, svetleća lopta.
(( - Poslednja četvrtina Meseca - Mesečev srp (Mesec se topi).
Mesec ima veliki uticaj na biljke, životinje i na čoveka, tj. na različite događaje ili pojave koje se dešavaju na Zemlji. Poznato je da Mesec i Sunce svakodnevno izazivaju plimu i oseku u morima i okeanima, zatim da podižu i spuštaju nivo vode na planeti. Takođe, Mesec deluje na protok, koncentraciju i nivo vode ili tečnosti u organizmu. Posebno ima veliki uticaj na regulaciju tečnosti i vode u organizmu coveka, kao i na psihičko i duševno stanje kod čoveka, narocito na njegove snove i na njegovu neurofiziolosku strukturu. Mesec takodje, utiče na razvoj ili na rast svih organizama, on određuje izgled flore i faune.
Upravlja sazvežđem Raka i kada se nalazi u tom znaku ima najjači pozitivan uticaj ili dejstvo. Takođe pozitivno deluje ukoliko se nalazi u sazvežđu Bika ili u Ribama, a negativan uticaj ima u sazvežđu Jarca ili u Ovnu. Njegov uticaj je prilično oslabljen u sazvežđu Device ili Škorpiona.
Mesečev osnovni element je voda, dan - ponedeljak, metal - srebro, kamen - biser.
Od izuzetnog značaja je dobro poznavati Mesečeve faze - mene, pre nego što se započne neka lekarska ili zdravstvena i hirurška intervencija, zatim pre nego što se započne neka velika akcija (lična ili društvena, masovna).
Mesec upravlja ženama, psihičkim i duševnim stanjem, Utiče na snove, raspoloženje, emotivno izražavanje i na senzualnost. Podstiče hipersenzitivnost, maštovitost, intuiciju, iracionalnost, fantazmičnost. Posebno naglašava jak materinski instinkt, emotivnu privrženost majci, porodici, domu, ženama, tradiciji, naciji ili narodu. Utiče na plodnost i na menstrualni ciklus kod žena. Pun Mesec ima veliki uticaj na psihičko i emotivno stanje kod žena, a Mlad Mesec ima snažan uticaj na psihičko i emotivno ponašanje kod muškaraca.
Naročito je važno poznavati Mesečevu fazu u trenutku rođenja određene osobe (kao i sazvežđje u kome se nalazio), ti podaci mnogo govore o psihičkom - duševnom i emotivnom razvoju osobe, o njenom ponašanju, ljubavnim aspiracijama, kao i o osetljivim fazama u životu ili o zdravstvenom stanju.
Mesec simbolizuje ženu, materinstvo, plodnost, majku, decu, rađanje, dušu, emocije, psihičko i duševno stanje, intuiciju, tradiciju, poreklo, dom, naciju, narod, vodu.
Simbol - (::)
.jpg)
